Teške teme će biti pokrenute sada. Da bi se nešto iscelilo mora najpre da se osvesti. To je prvi korak sve posle toga je lakše.
Treba hrabrosti da se osoba suoči sa sobom, sa svojim ranama. Ali zato smo ovde, na Zemlji.
Sve što budete u nastavku teksta pročitali, ukoliko imate te rane u sebi, tekst će biti duboko iritantan. Namera nije da se bilo ko uvredi već da se osveste stvari.
Jer ko od nas nije imao majke (i očeve ali današnja tema je majke) koje nisu bile tu na način koji nam je bio potreban. Većina od nas je ipak (na ovim Balkanskim prostorima ali i drugim) odrasla u nekim vremenima siromaštva, ratova, bombardovanja kada naše majke nisu bile tu za nas ne zato što to nisu želele već su takve bile okolnosti.
I sve to JESTE OSTAVILO TRAGA U NAMA. I SVE TO MOŽE I TREBA DA SE ISCELI.
„samo zato što je nešto tako – ne znači da tako treba da bude“.
Muškarac koji ima rane iz odnosa sa majkom podsvesno traži partnerke kojima će on biti centar sveta, koje će samo da se njim bave, da ga neguju, paze. Znači tražiće više majku u svojoj partnerki očekujući da će sve da mu oprašta, da ga bezuslovno voli i prašta (kao majka svome detetu). Čućete često od takvih muškaraaca da se ponose svojim ženama koje su ih čekale i dok su ih oni varali, ostavljali i da im to predstavlja dokaz najveće ljubavi. *Moram da naglasim da ovo nema nikakve veze sa stvarnim godinama već sa ponašanjem. (možda neko po godinama zaista može da bude majka svome partneru ali se ponaša skroz drugačije kao da su istih godina). Zapravo:
Mali dečak u njima:
- Nije primio negovanje i toplinu od svoje majke onda kada mu je bilo potrebno
- Nije bio ni adekvatno zaštićen od svog surovog oca onda kada je trebalo
- Patrijahalno je bio vaspitan da muškarci treba da budu dominantni i da uguše svoje emocije
- Ima duboke neispunjene potrebe
- Pun je ljutnje zbog svega toga i lako plane
Neophodno je razumevanje da to nije nečiji karakter, već samo neisceljena rana. To nije kulturni momenat jedne nacije već samo kolektivne traume koje se na ovim prostorima dešavaju vekovima.
Kao rezultat tih neisceljenih rana muškarac:
- Misli da njegova partnerka mora i treba da ga neguje kao majka, uvek i bezuslovno žrtvujući sebe
- Pokazuje narcisoidno ponašanje
- Želi da sve bude po njegovom
- Ima svoje neke perspektive i ne dopušta tuđe viđenje – ON JE UVEK U PRAVU
- Misli da je njegov jedini posao (uloga) u vezi i porodici da donese novac, obezbedi materijalno
- Oseća se stalno napadnut, ima potrebu da se brani i osvetoljubiv je
Šta je potrebno:
- Osvestiti traumu
- Isceljivanje unutrašnjeg deteta na adekvatan način
- Prihvatanje sebe kao EMOCIONALNOG BIĆA
- Shvatanje da je biti u vezi DAVATI LJUBAV, NEGU I PAŽNJU I TO OBOSTRANO, a ne samo novac
- BOLJE RAZUMEVANJE ŽENA. Shvatanje da je biti majka samo jedan aspekt žene od mnogih. I da je biti u vezi – biti u vezi sa partnerkom a ne sa majkom.
______________________________________________________________________________________________________________________________________
Za razliku od muškaraca, žena koja ima rane iz odnosa sa majkom podsvesno traži muškarca koji upravo ne može da ispuni njene emocionalne potrebe (onaj narcis gore pomenuti). Sparuje se sa hladnim i samoživim partnerom.
Mala devojčica u njoj je kroz odnos sa majkom naučila:
- Da mora da stavi SVOJE POTREBE NA ZADNJE MESTO
- Da imanje sopstvenih želja i snova je nepoželjno ili nije vreme (jer ima prečih stvari)
- Da ne izražava sebe i svoju istinu jer će doći do neodobravanja i kritikovanja
Kao rezultat neisceljenih rana žena je usvojila:
- Da ljubav znači žrtvovanje i stavljanje sebe na zadnje mesto u vezi, braku, porodici
- Da biti lojalna i verna znači trpljenje nepoštovanja i u ekstemnim slučajevima i zlostavljanje
- Stalno pokušava da udovolji muškarcu
- Zbog svega se oseća iscrpljeno, nezadovoljno, ozlojeđeno
Šta je potrebno:
- Osvestiti traumu
- Isceljivanje unutrašnjeg deteta na adekvatan način
- Da bude sama neko vreme kako bi naučila da voli sebe
- Prihvatanje sopstvene vrednosti i zdravih ljubavnih odnosa
Ranjeni muškarac i ranjena žena se zakonom privlačenja spajaju kao ključ i brava u jedan iscrpljujuci i toksičan, težak odnos koji može biti dugotrajan. Ljudi su kolektivno nezadovoljni svojim odnosima zato što nose na kolektivnom nivou iste rane a ne zato što je to normalno. Razvodi takvih odnosa su ipak sa duhovne perspektive dobra stvar i napredak u isceljenju trauma. Makar za početak ljudi više ne pristaju dugotrajno na takve odnose već se razvode nakon samo par godina.
Vekovima nam se dešavaju iste stvari, vekovima nosimo traume i prenosimo sa generacije na generaciju negujući toksične odnose a da nam se to provlači kao normalno. Vreme je da se te rane iscele na ličnom, kolektivnom i generacijskom nivou. Da se kreiraju zdrava partnerstva koja su zasnovana na jednakosti, ljubavi, međusobnom poštovanju i razumevanju ali i slobodi.
Muškarac nije finansijer a žena nije mučenica.
