(iliti jedan neobavezan tekst uz kaficu, potpuno blogerski)
„Oslobodi sebe saveta koji dolaze iz društva, većina njih nema pojma šta radi“
Duhovni ljudi obično imaju neku priču kako im se život promenio kad su doživeli neki udes ili tako nešto što ih je trgnulo. Kao neki „drama“ momenat.
Ja sam se probudila onog momenta kad sam definitvno shvatila da većina ljudi pojma nemaju šta pričaju. Ono ceo život sam sumnjala ali bez dokaza. (hahaha)
Pre mnogo, mnogo godina, otac mi je umirao od kancera (sporo i dugo) a svi, bukvalno svi ljudi oko mene su se smešili i govorili mi da će biti bolje, da treba da budem pozitivna i da treba da se zabavljam. ????
Kada si u nekom mlađem uzrastu ti misliš da odrasli znaju sve. Sećam se perioda kada sam mislila da su ljudi u 30tim matori i da bi trebalo tad da već sve znaju. Kako smešno. Pre ili kasnije svako dete shvati da njegovi roditelji ili nemaju pojma o životu ili da nemaju pojma o čemu pričaju kada govore o ovom vremenu i prostoru. Jer pravila koja jesu važila za njih danas više nemaju smisla. I to je sasvim ok.
Ljudi se ne rađaju sa uputstvom za upotrebu.
Život je tu da rastemo i da se razvijamo konstantno, bez prekida.
Prirodan tok je da se rađamo i umiremo, sve ostalo je brisan prostor bez pravila gde je sve dozvoljeno.
Neki ljudi misle da je duhovnost biti pozitivan i super sa svima. Ništa nije dalje od istine. Ovo je planeta emocija, gde smo došli da iskusimo sve emocije. Danas se ne osećaš najbolje? Čestitam, znači da si čovek. Sve je i dalje u redu.
Duhovnost je biti odgovoran, za sebe, za to što radimo drugima, za svoj život, za svoj uspeh, za svoj neuspeh, za granice koje postavljamo između nas i drugih ljudi. Duhovnost je držati svoj život u svojim rukama. Duhovnost je NE BITI ŽRTVA.
Mnogi roditelji koji dolaze na tretmane se žale kako su današnja deca drugačija, kako ne slušaju i ne poštuju autoritete.
E pa tako i treba! Ovo je vreme rušenja svih starih institucija, lažnih i samonametnutih autoriteta. Nema autoriteta van tebe. Svako je sam sebi jedini i najveći autoritet.
Niko nije došao na ovu planetu da govori nekom drugom šta da radi. I niko nije došao da mu neko drugi govori šta da radi.
„Ne osuđuj moje izbore ako ne znaš moje razloge“.
Buđenje iz matriksa je upravo to – shvatanje da većina ljudi zapravo nema pojma šta radi i da samo ponavlja neke rečenice kao pesmicu bez da dobro razmisli o tome. Za današnje ljude bi trebalo da piše: „mućnuti (glavom) pre upotrebe“.
Neke tipične balkanske poštapalice su:
„deca su blago“
„brak je svetinja“
„biće bolje“
„što više jezika znaš to bolje“
„u gimnaziju idu pametni“
Ako malo obratite pažnju to uvek dolazi od ljudi koji žive potpuno suprotno – varaju svoje žene, decu ne viđaju, po ceo dan su van kuće i porodice i slično. jer ljudi koji se iskreno vole oni se jednostavno vole, ne nabijaju to nikome na nos i briga ih za formu.
LJUBAV NE BIRA FORMU I SUD U KOJI ĆE DA SE ULIJE. Ona jednostavno jeste ne treba joj konstrukcija da bi se održala.
Za mlade:
Opustite se. Svet postoji i nakon 25te.
Za odrasle:
Opustite se. U redu je da nemate sve odgovore.
PROBUDI SE.
